Poznati roditelji
07.06.2019.

Ivana Kuzmanović - Filip je moj najbolji life coach

Često sve u životu, pa i život sam uzimamo zdravo za gotovo. Jedna od onih koji se izdvajaju po sasvim drugačijem pristupu i životnom putu jeste Ivana Kuzmanović, spisateljica i life coach. Knjige su joj listom bestseleri:  „Lemurova ljubav“, „Manje od tri“, „Od kada sam se zavolela - volim“, „U ime ljubavi“. Tople i iskrene, osvešćuju i pozivaju na ono što je najteže - okretanje sebi i rad na sebi. „Samo onaj ko rađa roditelje može se nazvati istinskim roditeljem. Loši učenici slušaju vrlo pažljivo. Dobri učenici sumnjaju vrlo pažljivo“, rekao je Mika Antić, a Ivana, koja je bebu dobila u 46. godini  i od tada uči kako se postaje majka, bila nam je odličan sagovornik na temu roditeljstva.

Istinu da sve ima svoju svrhu i svoje vreme možemo prepoznati i u miru prihvatiti tek s vremenske i emotivne distance. Od dvadeset i šeste godine želela sam dete, a Bogu sam zahvalna što mi je molitve uslišio tek nakon dvadeset godina, koliko je meni bilo potrebno (očigledno) da emotivno sazrim i osposobim se za tu najvažniju ulogu. Jer moja molitva je glasila: „Molim te, Bože, daj mi da budem svestan roditelj“, ne samo roditelj. Naravno, i na sreću, nije svima potrebno toliko vremena... Ima i onih koji se temom roditeljstva bave površnije. Ja sam prošla Golgotu i morala prvo da rodim sebe pa onda dete. Sve drugo bilo bi naopako. Barem u mom slučaju.

  • Koliko je trajala vaša borba za potomstvo i kako ste se borili sa sobom, sa okolinom? Ili ste puštali život da pokaže putanje?

 - Okolina mi nikada nije predstavljala problem, niti sam imala bilo kakve pritiske. Naprotiv, porodica me je ohrabrivala da smisao života nije jedino u roditeljstvu i da se žena (čovek) može ostvariti na mnogo načina. Život je pokazivao putanje, davao znake. Ali ja tada nisam umela da ih čitam i prepoznajem. Okretanje ka unutra rešava mnoge probleme spolja.

  • Ohrabrenje ste za mnoge žene koje željno iščekuju dve crtice. Postali ste mama u 46. godini, puni prikupljenih znanja i očekivanja. Šta vas je sačekalo?

 - Cilj ovog intervjua jeste da ohrabri mame, ne da ih obeshrabri... Zato ću samo reći da ništa nije bilo onako kako sam očekivala, uprkos činjenici da sam se tako dugo i tako predano pripremala. Često pominjem kako sam tokom cele trudnoće (naravno, i dugo pre nje) meditirala i radila razne vežbe, slušala biranu muziku i verovala da će moje dete čim napusti moju utrobu, pustiti zvuk nalik  mantri Omm :). Da njegove grčeve, ako ih uopšte bude bilo, nećemo umirivati fenom i usisivačem, već Bahom, Bramsom i Vivaldijem dok ga golog privijam na golo telo... No, nije bilo tako!

  • Kako je izgledala trudnoća s Filipom i porođaj, čega se najradije setite?

- Najsnažniji utisak je prvi trenutak kada smo suprug i ja otvorili mejl u kojem je moj nalaz ukazivao na trudnoću, a sledeći, nedelju dana kasnije, to potvrdio. I završni, kada je suprug ušao u sobu intenzivne nege i kada smo zagrljeni drhtali i plakali od sreće dok je naše čedo bilo u inkubatoru na spratu iznad.  Ne mogu da kažem da mi je trudnoća omiljeno stanje, ali da sam bila srećna i spokojna trudnica, to da! I Bogu hvala, sve je teklo kako treba.

  • Za vreme trudnoće nastala je i jedna vaša knjiga, „U ime ljubavi, može li to da se iščita u njoj? 

- Roman U ime ljubavi“ je snažan i, po mom mišljenju, važan jer govori o nasleđivanju ljubavi (modeli, načini, ograničenja, uverenja, zablude) i dužnosti svih nas da je uvećavamo i prenosimo dalje. Zanimljiv je u svim aspektima. Ali me je bavljenje sinom sprečilo da ga bolje ispratim u javnosti, te je imao samo“ sedam izdanja.

  • Kada žena postane mama, svi imaju nešto važno da joj kažu, da daju neki savet. Verujem da ni vas nije obišlo to, kao ni komentari u vezi s vašim godinama.

- Ispašće da ja živim u nekom drugom svetu... ali nije bilo saveta... Ne delujem  kao osoba kojoj treba savet i kojoj je pristojno davati ga ukoliko ga ne traži. Naravno, moja mama je imala tu privilegiju po prirodi odnosa. Što se godina tiče, bilo je pozitivnih komentara u smislu hrabrosti, volje i vere. Te osobine su važne u svemu, uslov svakog uspeha. Nažalost, često ih stičemo tek u srednjim godinama.

  • Da li je tačno da svi mislimo kako smo sjajni roditelji sve dok ne dobijemo decu?

- U mom slučaju bilo je tako. A kako slušam od drugih, veoma je česta ta pojava. Razbijaju se iluzije, okrenemo se naglavačke, rastavimo (ako smo pametni) na delove, sastavimo u nešto novo, primerenije potrebama novog bića (i našeg, i detetovog).

  • Koliko god ne želimo da priznamo, roditeljstvo nas nepovratno menja kao ličnosti, a često menja i naš odnos prema poslu, načinu na koji se bavimo profesijom. Jednostavno prožima skoro sve aspekte života. Kako je to u vašem slučaju?

- Prioriteti  promenjeni, raspoređivanje energije drugačije, odlučnost da eliminišem sve što ne doprinosi meni i mojoj porodici velika. Ne gubim vreme, ne trošim ga. Naprotiv, ispunjavam vitalnim sadržajima i ne potpadam pod uticaj globalne atmosfere.

  • Kako se u svemu snašao vaš suprug, s obzirom na to da je on već imao roditeljska iskustva?

- Snašao se... šta mu drugo preostaje. I zajedno sa mnom učio. Prethodna iskustva se ne broje, prvo zato što je tada bio veoma mlad, zatim zbog toga što su poimanja roditeljstva bila drugačija, a napokon i što je on sada neko sasvim drugi.

  • Jedna ste od retkih javnih ličnosti koji svoje roditeljstvo ne zavijaju u cvetiće i leptiriće. Da li i na taj način, deleći iskreno svoju roditeljsku priču i probleme, radite ono što je vaš posao - pomažete ljudima da nauče bolje da žive i koriste svoje potencijale?

- Cvetići i leptirići su mogući, ali samo povremeno, nikada stalno, nikad u svemu. Zato mislim da izjave selebritija i magazini koji promovišu ideale više štete nego koriste: u nama običnim ljudima stvaraju osećaj inferiornosti, neadekvatnosti, pa i zavisti. Obezvređuju nam ono što imamo jer, nažalost, čovek svoje mesto određuje upoređivanjem. Odgovaram na intervjue, gostujem u medijima, duboko verujući da time dajem impuls promenama, utehu kroz identifikaciju i svedočanstvo da možemo živeti kvalitetnije, bolje i srećnije. 

  • Da li i life coachu treba life coach?

 - Da, i te kako je life coachu potreban life coach, i ja sam zahvalna što ga imam. U mojoj trenutnoj fazi, u mom procesu sazrevanja, njegovo ime je - Filip.

 

Sve za šta sam govorila „nikad“, desilo se

  • Ono najvažnije čemu vas je Filip naučio do sada?

- Ohhh, toliko je toga! Proširio mi je granice voljenja.  Otkrio mi mnogo toga o meni samoj. Pokazao da su definicije krhke i klimave. Uverio da se nova duša stiže formirana. Onda mi pravimo“ čoveka po sopstvenoj ideji kako čovek treba da izgleda. Precenjujemo sopstvenu ulogu. Vozi Filip trotinet pa kaže Mama, prati me!“. A ja: Hoću, sine!“ A tiho dodajem: “Samo da mi Bog da te što duže pratim.“ Još manje sudim, još ređe komentarišem i veoma, veoma retko izgovorim reč nikad“. Jer sve za šta sam govorila nikad“, desilo se.

 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Slični članci

07.
Jun.
2019.
Poznati roditelji
Bio je to onaj osećaj i grč koji vam natera knedlu u grlo i suzu u oko. Osećaj neverice i radosti što posle devet meseci vidite nešto, vidite n...
07.
Jun.
2019.
Poznati roditelji
Ona je naizgled krhka, ali se odlično snašla u ozbiljnoj i fizički zahtevnoj ulozi u „Vojnoj akademiji“ kojom je pobrala simpatije publike...
07.
Jun.
2019.
Poznati roditelji
Da su joj pre nekoliko godina rekli da će se udati za davnašnju ljubav, prebroditi sve zdravstvene probleme i roditi bebu u 42. godini, ne bi im verov...
string(0) ""
string(0) ""